EXPEDITIO | Centar za održivi prostorni razvoj, Kotor
Preuzeto sa sajta Radio Tivta. Arhitektica Tatjana Rajić iz kotorske nevladine organizacije Expeditio – Centar za održivi prostorni razvoj, koja skoro 30 godina radi na polju kulturne baštine, arhitekture i održivog prostora, uključila se u javnu raspravu o novom Zakonu o kulturi.
Na javnoj raspravi na Cetinju iznijeli ste tri osnovna zahtjeva. Šta je za vas najproblematičnije u predloženom zakonskom rješenju?
Mislim da je važno najprije objasniti kontekst. Ovaj nacrt zakona ne može se posmatrati izolovano, već u kontinuitetu od skoro 15 godina, koliko se primjenjuje važeći Zakon o kulturi.
Mi smatramo da je taj zakon izuzetno diskriminatoran prema nezavisnoj kulturnoj sceni. Na to smo godinama ukazivali, pojedinačno i zajedno sa drugim organizacijama, ali gotovo nikada nije bilo reakcije.
Konkretno, važeći zakon nevladinim organizacijama ne daje pravo učešća na javnim konkursima Ministarstva kulture i medija, ni na nacionalnom ni na lokalnom nivou. Dakle, možete imati kvalitetan projekat, dugogodišnje iskustvo, dobre reference i međunarodnu saradnju, ali nemate pravo da učestvujete samo zato što ste registrovani kao NVO.
Istovremeno, na tim konkursima mogu da učestvuju privredna društva u kulturi. Nemam ništa protiv njih, ali je paradoks da je neprofitni sektor isključen, dok profitno orijentisane organizacije mogu da konkurišu.
To je dovelo do toga da je nezavisna kulturna scena danas veoma slaba, atomizovana, sa malim kapacitetima i bez stabilnih izvora finansiranja. A bez mogućnosti da se razvija unutar sistema, teško može biti konkurentna i na međunarodnom nivou.
Da li ste očekivali da će novi zakon napraviti jasniji zaokret?
Upravo smo zbog toga reagovali. Mi ne vidimo da ovaj nacrt pravi stvarni raskid sa dosadašnjim modelom. Ima određenih pomaka, ali nam se čini da se pitanje nezavisne kulturne scene ponovo odlaže.
Nacrt prvi put uvodi pojam „udruženja u kulturi“ i predviđa njihov upis u registar. Na prvi pogled to djeluje kao važan korak, ali problem je što se konkretno uređenje ostavlja za podzakonske akte. Dakle, prvo treba da se usvoji zakon, pa da se donesu podzakonski akti i uspostavi registar. To može da potraje.
Mi smo pitali zašto se to ne može odmah jasno urediti zakonom. Dobili smo pravno obrazloženje Ministarstva, ali nama ono nije potpuno uvjerljivo.
Još važnije, postoji direktna kontradikcija između tog novog koncepta udruženja u kulturi i člana 83, koji ponovo ograničava pristup nevladinih organizacija javnom finansiranju putem konkursa na lokalnom nivou.
Mi smatramo da je potpuno neprihvatljivo da se poslije 15 godina ponovo zadržava isto ograničenje.
Dakle, vaša tri osnovna zahtjeva su jasna?
Da. Prvi je ravnopravan pristup nevladinih organizacija javnim konkursima, i na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Drugi je brisanje ograničenja iz člana 83 i uspostavljanje modela finansiranja koji uvažava specifičan položaj nezavisne kulturne scene, koja nema institucionalno finansiranje.
Treći je jasno naglašavanje strateškog planiranja kao instrumenta za definisanje kulturne politike, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
Ministarstvo se, međutim, poziva na Zakon o nevladinim organizacijama i tvrdi da upravo taj zakon ograničava mogućnost finansiranja NVO iz kulture.
Da, to je njihovo obrazloženje. Mi trenutno provjeravamo sa pravnicima i regionalnim partnerima da li je riječ o stvarnom zakonskom ograničenju ili o tumačenju koje daje Ministarstvo kulture i medija.
Nama je važno da se ta stvar razjasni, jer ne želimo da se poslije 15 godina ponovo govori da postoji neka pravna prepreka zbog koje civilni sektor ne može da bude ravnopravan dio sistema kulture.
Vi ste se, zajedno sa još 25 organizacija, obratili i evropskim institucijama. Odgovor je stigao juče – kakav ste odgovor dobili?
Obratili smo se različitim evropskim institucijama, a juče smo dobili odgovor iz kabineta komesarke Evropske komisije Marte Kos.
To nam je značajno, jer je riječ o jasnoj podršci našim naporima da civilno društvo bude adekvatno prepoznato i tretirano u kulturnoj politici Crne Gore.
U odgovoru se, između ostalog, navodi da će Evropska komisija nastaviti da prati uključivanje civilnog društva, posebno u procjeni funkcionisanja demokratskih institucija, i da će značaj ovog pitanja nastaviti da naglašava u dijalogu sa crnogorskim vlastima u kontekstu pristupnih pregovora.
Za nas je to važno, jer sada imamo direktniju komunikaciju sa evropskim institucijama i možemo da ih informišemo o daljem razvoju situacije.
Na javnoj raspravi bilo je i polemike oko evropskih standarda.
Da. Mislim da je bilo neprimjereno kada je predstavnica Ministarstva rekla da Crna Gora još nije u obavezi da poštuje evropske propise i standarde.
Naravno da Crna Gora još nije članica Evropske unije, ali mislim da nije primjereno na taj način opravdavati određena zakonska rješenja. Evropski standardi ne bi trebalo da budu nešto što ćemo primjenjivati tek kada postanemo članica, već nešto čemu treba da težimo.
Nama je zato važna i podrška regionalne platforme za kulturu Kooperativa, koja ima veliko iskustvo i razvijenu mrežu saradnika, posebno u oblasti nezavisne kulturne scene.
Javna rasprava traje do 14. septembra, ali tražili ste i njeno produženje?
Jesmo. Tražili smo da traje najmanje 30 dana, jer smatramo da nije primjereno da se javna rasprava o ovako važnom i obimnom zakonu organizuje tokom avgusta.
Ministarstvo je poziv objavilo od 4. avgusta do 14. septembra. Formalno, to jeste više od mjesec dana, ali veliki dio tog perioda je usred ljeta, kada su ljudi na odmorima ili su, posebno u kulturi, angažovani na brojnim aktivnostima.
Osim toga, jedan dvosatni okrugli sto za čitavu kulturnu scenu zaista nije dovoljan da se čuju svi glasovi i komentari. Ministarstvo je najavilo mogućnost dodatnih sastanaka sa različitim segmentima kulturne scene. Mi smo već predložili poseban sastanak sa predstavnicima nezavisne kulturne scene i očekujemo odgovor.
Dakle, očekujete da će kroz javnu raspravu ipak da dođe do izmjena?
Nadamo se tome. Naš cilj nije da kritikujemo zakon radi kritike, već da se konačno napravi sistem u kojem će nezavisna kulturna scena biti prepoznata kao ravnopravan i važan dio kulture u Crnoj Gori.
NVO sektor može mnogo da doprinese razvoju kulture – ne samo kroz programe i istraživanja, već i kao prostor za nove ideje, eksperiment i društvenu kritiku. Zato smatramo da je krajnje vrijeme da se to prepozna i kroz zakon i kroz konkretne mehanizme finansiranja.