After the first performance of the play KoTo(R) o KOTORU at Belgrade theatre Duško Radović, an article was published in the daily newspaper DAN featuring an interview with Sunčica Milosavljević, a manager of the BazaArt association. You can read the article below.
РЕДИТЕЉКУ СУНЧИЦУ МИЛОСАВЉЕВИЋ ИЗ БЕОГРАДА ИНСПИРИСАЛА ПРЕДСТАВА КОТОРСКОГ ПОЗОРИШТА ЗАЈЕДНИЦЕ
Сцена поставља питања и даје одговоре
~Представа „КоТо(Р) о Котору“, у продукцији НВО Expeditio изведена је у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду у склопу Међународне научно-стручне конференције о драми и образовању „Учествуј! – Стваралачка партиципација у уметности и образовању“
-Драма и позориште су важни зато што је сцена на одређени начин сублимат живота. Када постављамо комад било на традиционалан, класичан, стандардни начин на сцену или када радимо кроз инклузивне праксе па онда развијамо материјале кроз креативни рад, као што је примјер которске Позоришне заједнице, па онда кроз перформабилни сценски облик направимо представу. У сваком од тих случајева ми екстрахујемо неке важне појаве, важна питања и стављамо их на сцену. Сцена је форум за јавни дијалог. Сцена је неопходна друштву да би се одређена питања поставила и да би се потражио одговор. Зато је учешће у драмском и позоришном раду битно управо је зато да бисмо сви та питања са собом поставили и одговорили, размијенили са другима кроз ту врсту рада. Како ми сада имамо формализовани образовни систем, онда аргументи који се ту дају су претежно они из образовних политика, типа компетенција – развијају се језичке компетенције, социјалне компетенције, све се то развија, али то није суштина. Суштина је да се кроз сценски рад у ствари отварају важна питања и што се ствара простор, нуди платформа да се разговара, преговара о тим одговорима и на тај начин се сви развијамо. У томе је развојна вриједност позоришта, казала је за „Дан“ редитељка Сунчица Милосављевић, програмска директорка БазаАрта и Међународне научно-стручне конференције о драми и образовању „Учествуј! – Стваралачка партиципација у уметности и образовању“, у оквиру које је у петак, 12. маја у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду изведенаи представа „КоТо (Р) о Котору“, у продукцији НВО Expeditio. Учесници конференције из региона, гости из Велике Британије, Мађарске, Грчке и публика имали су прилику да након овација и дугог топлог аплауза пропраћеног пјесмом „Засјаће палаци“, разговарају са глумцима-грађанима и грађанкама, који су уједно и аутори текста, о процесу рада у овом документаристичком пројекту позоришне заједнице из Котора. Међу коментарима посјетилаца помињу се и сузе и смијех које су актери изазвали својим наступом.
-Ова представа ми је донијела увид у живот једне заједнице, увид у живот људи у једном граду, наравно да су неки од тих проблема о којима су се грађани питали док су радили и које су откривали анализирали и истраживали, блиска су питањима људи у другим градовима у овом транзиционом времену, нека нису, него су прозор у неки другачији живот. Са естетске, поетске стране, представа је такође донијела много, мени да ме инспирише на одређена рјешења, одређене приступе, када и сама имам сличну врсту рада. Такође, лијепо откриће је била интеракција између публике и актера представе, публике која је била пријатељска, верна публика, како се реконституише заједница у позоришној сали, примијетила је Милосављевић. Она се много више бави дивајзингом, врстом креативног процесног рада са различитим групама корисника, као врсти самообразовања, једној врло важној вриједности која се све чешће истиче, поред формалног и неформалног образовања. С обзиром колико се технологија врло брзо развија и да сви фактички цјеложивотно учимо, то фактичко стање треба на неки начин каналисати. Мисија ове Конференције и других програма који теку читаве године, објашњава Милосављевић, је „да драму и позориште извучемо из те елитне позиције и да је приближимо животу, а један канал кроз који то радимо је образовање“. Научна конференција, проистекла из пројекта који се зове „Острва“, начин је да се повежу различите праксе и формати, људи и организације који се баве драмом и позориштем - позориште за дјецу, класично, за одрасле, професионалци, преко разних аматерских група па до појединаца који примјењују позориште у различитим контекстима- у затвору, у школи, са „трећим добом“. Дио програма биле су радионице, као и представе „Штребер“ Форум театра ОШ „Стеван Сремац“ Београд, „О (с)авести“ и „Дочек“ ауторке Сање Крсмановић Тасић (Битеф Театар), „Бег“ ЦЕКОМ- Зрењанин, те „Омен театар: Три лица огледала“ МП Душко Радовић. Књижевница Јасминка Петровић отворила је конференцију у великој сали Дечјег културног центра „Донка Шпичек“, гдје су говорили и глумац Горан Јевтић представник УДУС-а и Данило Грбовић из Мреже организација за дјецу Србије.
М.Д.Поповић
Легенда: Петар Пејаковић и Сунчица Милосављевић
Учесници которске Позоришне заједнице на сцени МП Душко Радовић
БОКС: Корупција и у култури
-Међународна конференција се финансира кроз пројекте, кроз конкурсе Министарства културе је недовољно, 250 хиљада динара. То што ми радимо је апсолутно потцијењено, и не само то, него је висок степен корупције присутан. Рецимо, на конкурсу Града Београда, једна потпуно минорна група која је партијски адекватна, добила је два милиона динара за крајње маргиналне, професионално неважне програме, јер је подобна, док пројекти који стварно имају циљ да унаприједе друштво и заједницу, из чијег буџета треба да се финансирају наше активности, су због корупције занемарене и искључене, каже Милосављевић.
БОКС: Моћ јавне сцене
Редитељ Петар Пејаковић је за округлим столом под називом „Развијање вриједности и оснаживање младих кроз позоришни рад“ говорио о свом 25–годишњем искуству драмског рада са различитим групама, од дјечјег кампа на Палићу за избјегле из Босне и Славоније током рата деведесетих, преко ромске дјеце, до младих који су боравили у малољетничком затвору у Подгорици. Уколико се овом послу приступа из страсти, позориште развија емотивност, емпатију, колективитет и освјешћује животне вриједност учесника, објаснио је Пејаковић и нагласио да позориште има огромну моћ - утиче на промјене, како у индивидуалном, тако и у социјалном погледу. Представа „Котор о Котору“ је примјер за то. По оцјени политичких аналитичара ова представа је на шестом мјесту на скали узрока који су утицали на промјену власти у локалној самоуправи Котора. Поред њега, у округлом столу о грађењу документарног позоришта из Црне Горе је учествовао и редитељ Борис Лијешевић.
DAN, 12.6.2017.
